Ukratko:
- Bitumenske trake sprečavaju prodor vode kroz krov.
- Vare se brenerom i spajaju preklopima.
- Kod ravnih krovova često se ugrađuju dva sloja.
- Spojevi drugog sloja pomeraju se u odnosu na prvi.
- Treći sloj se koristi kada krov zahteva veću zaštitu.
- Pravilna priprema i varenje spojeva direktno utiču na hidroizolaciju.
Bitumenske trake služe kao hidroizolacioni sloj koji sprečava prodor vode kroz ravne krovove i druge površine izložene vodi i vlazi. Postavljaju se u trakama koje se međusobno spajaju varenjem, tako da formiraju zatvorenu vodonepropusnu površinu.
Od čega se sastoji bitumenska traka?
Bitumenska traka se najčešće sastoji od bitumenske mase, uloška i završnog zaštitnog sloja. Svaki deo ima posebnu ulogu u tome kako se traka ponaša nakon ugradnje.
- Bitumenska masa daje vodonepropusnost i omogućava njeno varenje za podlogu i sledeće slojeve. Bitumen se često modifikuje polimerima kao što su SBS i APP, koji menjaju njegova svojstva pri različitim temperaturama.
- Uložak predstavlja noseći sloj unutar trake. Daje joj čvrstinu i smanjuje rizik od cepanja i pucanja tokom ugradnje i korišćenja.
- Zaštitni sloj nalazi se na površini trake i zavisi od njene namene. Završne trake često imaju mineralni posip, poput škriljca ili peska, dok podložne trake najčešće imaju foliju koja se zagreva tokom varenja.
Kako se bitumenske trake ugrađuju?
Bitumenske trake se najčešće ugrađuju varenjem plamenikom na prethodno pripremljenu podlogu. Postupak se svodi na tri osnovna koraka:
- Priprema podloge i nanošenje prajmera – podloga mora biti čista, suva i bez delova koji mogu da oslabe vezu sa trakom. Prajmer se nanosi kako bi bitumenska traka bolje prijanjala za površinu.
- Varenje traka brenerom – donja strana trake zagreva se brenerom dok bitumen ne omekša, nakon čega se traka postepeno vari za podlogu.
- Preklapanje spojeva – susedne trake postavljaju se sa preklopom, a spojevi se dodatno zagrevaju i vare kako voda ne bi prolazila između njih.
Način ugradnje direktno utiče na to kako će hidroizolacija štititi krov.
Loše zavaren spoj, nedovoljan preklop ili nepripremljena podloga mogu izazvati prodor vode i kada je korišćena odgovarajuća bitumenska traka.
Zašto se bitumenske trake ugrađuju u više slojeva?
Bitumenske trake se ugrađuju u više slojeva kako bi se smanjio rizik od prodora vode kroz spojeve ili lokalno oštećenje.
Kod sistema sa dva sloja, spojevi gornje trake pomeraju se u odnosu na spojeve donje, pa eventualna greška na jednom sloju nema direktan prolaz kroz celu hidroizolaciju.
Višeslojni sistem ima i podelu uloga. Donji sloj povezuje hidroizolaciju sa podlogom, dok gornji sloj ostaje izložen suncu, padavinama i drugim uticajima na krovu.
Broj potrebnih slojeva zavisi od namene krova, vrste trake i uslova kojima će hidroizolacija biti izložena.
Zašto jedan sloj nije dovoljan?
Kod klasične bitumenske hidroizolacije jedan sloj pruža manju zaštitu od greške na spoju ili manjeg oštećenja. Svaka traka ima preklop sa susednom trakom, a upravo su spojevi mesta na kojima može doći do prodora vode ako nisu pravilno zavareni.
Ako postoji samo jedan sloj, loše zatvoren spoj, probijena traka ili drugo oštećenje može otvoriti direktan put vodi do podloge. Kod sistema sa dva sloja, drugi sloj prekriva spojeve i oštećenja prvog sloja, zbog čega je mogućnost prodora vode manja.
Jednoslojna izvedba može se koristiti kod sistema koji su za to predviđeni ili kod manje zahtevnih površina. Kod klasične hidroizolacije ravnog krova češće se koriste dva sloja bitumenskih traka.
Kako funkcioniše sistem od dva sloja?
Sistem od dva sloja funkcioniše tako što se druga bitumenska traka vari preko prve, uz pomerene spojeve između slojeva. Na taj način spoj gornjeg sloja ne nalazi se direktno iznad spoja donjeg sloja.
- Donji ili podložni sloj vari se na pripremljenu podlogu i predstavlja osnovu hidroizolacionog sistema. Pošto nije direktno izložen suncu, najčešće nema mineralni posip.
- Gornji ili završni sloj vari se preko donjeg sloja. Kod neprohodnih ravnih krovova često ima posip od škriljca koji štiti površinu od UV zračenja i manjih mehaničkih oštećenja.
- Pomereni preklopi sprečavaju da spojevi oba sloja budu na istom mestu. Ako voda prodre kroz spoj gornjeg sloja, ispod njega se nalazi puna površina donje trake, a ne još jedan spoj.
Dva sloja se varenjem povezuju u jednu hidroizolacionu celinu. Kada su pravilno zavareni, smanjuje se mogućnost da voda prodre kroz sistem ili da se širi između slojeva.
Kod mnogih neprohodnih ravnih krovova primenjuje se sistem sa dva sloja bitumenskih traka, jer drugi sloj dodatno pokriva spojeve i eventualna lokalna oštećenja prvog.
Kada je potreban treći sloj?
Treći sloj bitumenske trake može biti potreban kada je krov više opterećen vodom, kada je hidroizolaciji teško pristupiti nakon završetka radova ili kada bi curenje napravilo veliku štetu. Treći sloj se ne ugrađuje automatski na svaki krov, već se bira prema nameni krova i uslovima na objektu.
- Terase i prohodni krovovi – hidroizolacija se često nalazi ispod košuljice, pločica ili druge završne obloge. Ako dođe do curenja, pristup hidroizolaciji zahteva uklanjanje završnih slojeva, pa se može predvideti dodatni sloj trake.
- Zeleni krovovi – hidroizolacija je dugo izložena vlazi, dok korenje biljaka može dodatno opteretiti sistem. U takvim sistemima koriste se trake koje su predviđene za kontakt sa korenjem.
- Krovovi sa malim padom ili zadržavanjem vode – voda se duže zadržava na površini i duže deluje na spojeve i druge delove hidroizolacije. Dodatni sloj može smanjiti rizik od prodora vode.
- Krovovi iznad osetljivih prostora – kod stanova, magacina, arhiva i sličnih prostora posledice curenja mogu biti velike. Zbog toga se pri projektovanju može predvideti više slojeva hidroizolacije.
- Atike, slivnici i prodori kroz krov – ovi delovi često imaju dodatni materijal i slojeve, i kada ostatak krova ima dva sloja. Dodatna traka ojačava mesta na kojima se hidroizolacija prekida, savija ili spaja sa drugim elementima krova.
Tačan broj slojeva zavisi od projektovanog sistema, vrste bitumenske trake, podloge i načina korišćenja krova.
Dva ili tri sloja: kako doneti odluku?
Broj slojeva bitumenske hidroizolacije zavisi od namene krova, količine vode kojoj je površina izložena i posledica koje bi eventualno curenje moglo da izazove. Cena materijala i ugradnje jeste deo odluke, ali ne treba da bude jedini kriterijum.
Treći sloj povećava početni trošak hidroizolacije. Kod terasa, zelenih krovova i površina kojima je kasnije teško pristupiti, taj dodatni trošak može biti manji od troška uklanjanja završnih slojeva i naknadne sanacije curenja.
Odluku između dva i tri sloja treba doneti nakon pregleda podloge, padova, odvoda, namene krova i postojećeg stanja hidroizolacije. Izvođač na terenu može da proceni da li su dva sloja dovoljna ili postoji razlog za dodatni sloj.
Prednosti i ograničenja bitumenskih traka
Bitumenske trake imaju prednost kada je potreban hidroizolacioni sistem sa varenim spojevima i mogućnošću lokalne popravke. Ipak, kvalitet izvedenih spojeva i uslovi tokom ugradnje direktno utiču na ponašanje cele hidroizolacije.
Prednosti bitumenskih traka:
- dobro podnose vodu, temperaturne promene i uobičajena opterećenja na krovu;
- spojevi između traka vare se i povezuju u jednu vodonepropusnu površinu;
- oštećeni deo može lokalno da se popravi bez uklanjanja cele hidroizolacije;
- mogu se ugrađivati u više slojeva, što smanjuje rizik od prodora vode kroz spoj ili oštećeno mesto.
Ograničenja bitumenskih traka:
- zahtevaju pravilnu pripremu podloge i precizno varenje spojeva;
- kod klasične ugradnje koristi se otvoreni plamen, pa rad mora da izvodi osoba koja zna kako se materijal pravilno zagreva i vari;
- kiša, vlaga, niske temperature i mokra podloga mogu otežati ili onemogućiti pravilnu ugradnju.
Da li se isplate na kraju?
Isplate se itekako! Bitumenske trake štite krov tako što formiraju povezanu hidroizolacionu površinu, a broj slojeva zavisi od namene krova, podloge i mogućih posledica curenja. Jeftinije su od nekih sisntetičkih materojala, a pružaju istu zaštitu. Za procenu postojećeg stanja krova možete zakazati izlazak na teren.
